Nakon dugogodišnjeg bavljenja poslom, pre svega proizvodnjom parketa, mogu slobodno zaključiti da majstori za postavku, montažeri , jednostavnije rečeno parketari, predstavljaju najbitniji činilac u celokupnom segmentu koji se zove parket u enterijeru.
S obzirom na brzi razvoj industrije parketa koja je pre svega vođena sve komplikovanijim arhitektonskim zahtevima da se napravi što bolji, kvalitetniji, i što interesantniji parket sa jedne strane, i sa druge strane parket sa po nekada nerealnim, ili teškim tehnološkim zahtevima, doprinosi tome da posao parketara bude jako zahtevan, komplikovan i da iziskuje mnogo znanja.
O čemu zapravo pričam? Na tržistu postoj više različitih vrsta parketa. Klasičan parket, dvoslojni, troslojni, masivni parket ili brodski pod, masivni parket velikih dimenzija, lam parket, i parket za spoljnu upotrebu.
Svaki od ovih parketa zahteva drugačiji pristup i način ugradnje.
Različite vrste drveta.
Najbitnija stvar kod vrste drveta je da se svako drugačije ponaša u procesu termičke obrade, završne obrade, eksploatacije i same upotrebe.
Postoje različite vrste završnih i termičkih obrada .
Lak, ulje, ulje sa voskom, različite kombinacije i reparature, laka i ulja sa kombinacijama koje jednostavno nemaju granica. Dimljeno, pareno, termotretirano . . .
Neophodni uslovi za kvalitetnu postavku parketa. Košuljica.
Generalno izrada košuljice, njen sastav, čvrstina i gipkost nikako ne mogu da budu urađeni po istom sistemu i na isti način kod montaže različitih tipova parketa.
Masivni parketi zahtevaju mnogo veću čvrstinu i gipkost odnosno savitljivost košuljice od na primer višeslojnih parketa. Zahtevaju perfektno ravnu u vagresu košuljicu i naravno vlagu ispod 2%.
Najispravniji način provere kvaliteta košuljice.
– Vizuelna provera na pukotine, neravnine i poroznost.
– Provera dugačkim lenjirom na vagres odnosno ravnoću.
– Provera vlage košuljice.
– Provera čvrstoće košuljice na 2 načina, otpornost na grebanje i uzimanje uzorka koji nam govori o kompaktosti materijala i njegovoj gipkosti.
Kvalitetna košuljica treba da podseća na gumenu bombonu, a ne na napolitanku. Treba da bude savitljiva gipka, a ne porozna i sklona pucanju.
Ostali uslovi, temperatura i vlaga vazduha.
Generalno je iskustvo da najveći broj objekata u kojima se montira parket nema nikakav sistem za kvalitetno merenje i kontrolu uslova u eksploataciji parketa, pre svega mislim na vlagu vazduha koja može da bude veliki problem. Moje iskustvo je takodje da 90% parketara nikada nije pročitalo tehničko uputstvo, kako o parketu tako i o materijalu sa kojim se parket ugrađuje. U većini slučajeva ne postoji nikakava dokumentacija u vidu građevinskog dnevnika ili bilo kakve druge dokumentacije sa objekta, o parketu ili uslovima na objektu , podacima o temperaturi, vlazi košuljice, ili vlazi samog vazduha u periodu pre ugradnje i u toku eksploatacije.
Situacija je dramatična, ne znamo šta montiramo i ne znamo kako se to ponaša u eksploataciji. Materijale procenjujemo na osnovu ličnog osećaja, a ne na osnovu usavršavanja kod proizvođača ili ličnog iskustva.
Moj savet je: Pričajte sa vašim parketarom o ovim temama, postavite mu nekoliko pitanja. Sami odgovori će vas uputiti u to sa kim razgovarate i šta možete od koga očekivati. Ono što izgleda sasvim jednostavno na papiru, uopšte nije jednostavno u praksi. Problemi se često javljaju, a greške puno koštaju. Cena parketa nije mala, u odnosu na druge podne obloge, da bi zanemarili ove jako bitne stavke.
